Упознавање студената са проблемима и начинима математичког моделирања процеса сагоревања.

Да студент овлада моделирањем процеса сагоревања како би своја знања могао да искористи уопште, а посебно за научно-истраживачки рад.

Моделирање неког процеса претставља његов опис системом математичких једначина које са мањом или већом тачношћу могу да предвиде његово понашање. Решавање система једначина се уобичајено врши нумерички. Aналитичко решавање се проучава у посебној области познатој као Математичка теорија сагоревања. Овај предмет обухвата кратко подсећање на основне елементе процеса сагоревања а затим формирање система једначина о одржању масе, количине кретања, енергије, хемиских супстанци и брзине хемиских реакција у нестационарним условима. Кључна питања обухватају избор референтног координатног система, осредњавање система диференцијалних једначина, моделирање хемиске кинетике и моделирање турбуленције. Сагоревање течних и чврстих горива се третира као вишефазни систем који размењује масу, количину кретања и енергију са носећом, гасном фазом.

Нема практичне наставе

Нема услова

Писани изводи из предавања.

укупан фонд часова: 65

ново градиво: 35
разрада и примери (рекапитулација): 15

аудиторне вежбе: 0
лабораторијске вежбе: 0
рачунски задаци: 0
семинарски рад: 0
пројекат: 0
консултације: 0
дискусија/радионица: 0
студијски истраживачки рад: 0

преглед и оцена рачунских задатака: 5
преглед и оцена лабораторијских извештаја: 0
преглед и оцена семинарских радова: 0
преглед и оцена пројекта: 0
колоквијум са оцењивањем: 0
тест са оцењивањем: 5
завршни испит: 5

активност у току предавања: 10
тест/колоквијум: 0
лабораторијска вежбања: 10
рачунски задаци: 0
семинарски рад: 50
пројекат: 0
завршни испит: 30
услов за излазак на испит (потребан број поена): 0

Drašković D., Radovanović M., Adžić M., Sagorevanje, Mašisnki fakultet 1984.; J. Warnatz U. Maas, R.W. Dibble, Combustion, Springer, 2000.; K. K. Kuo, Principles of Combustion, John Wiley, New York, 1986.;