• термотехника , 3. семестар, позиција 3

Стицање знања и вештина из области технике климатизације - о различитим централним системима климатизације; овладавање методама за прорачуне каналске мреже, избор елемената за убацивање и извлачење ваздуха и коришћење тих метода приликом израде главног машинског пројекта система климатизације.

По успешном завршетку курса студенти би требало да буду оспособљени да: • Изаберу одговарајуће елементе за убацивање ваздуха у климатизоване просторије у циљу постизања оптималне дистрибуције ваздуха у простору • Примене различите методе за прорачун канала за дистрибуцију ваздуха • Објасне основне карактеристике централних система за климатизацију (ваздушних и ваздушно-водених) • Примењују мере за повећање енергетске ефикасности климатизационих система • Процене предности и недостатке појединих система за вентилацију и климатизацију • Примењују стечена знања на решавању конкретних проблема у техници климатизације • Буду ефикасни у тимском раду.

Елементи за развођење ваздуха у климатизацији; методе прорачуна канала; расподела ваздуха у просторији; домет ваздушне струје; положај отвора за убацивање и извлачење ваздуха; системи климатизације - класификација; централни једноканални систем ниског притиска са константном количином ваздуха; зонски системи климатизације; системи климатизације високог притиска: са константном и променљивом количином ваздуха; ваздушно водени системи климатизације; индукциони апарат; двоцевни системи са и без пребацивања; троцевни и четвороцевни системи; водени системи са вентилатор - конвекторима; комбинација са системима за проветравање; локални уређаји за климатизацију; компактни уређаји и сплит-системи; енергетска ефикасност система за вентилацију и климатизацију.

Аудиторне вежбе се састоје од више целина, а у циљу самосталне израде пројектног задатка. Обрађује се димензионисање и регулација климатизационих постројења, одређивање годишње потрошње енергије климатизационих система и коришћење отпадне топлоте. Лабораторијска вежба састоји се од мерења протока ваздуха у каналу и на иструјним елементима; урегулисавања климатизационих система, мерења домета ваздушне струје и прелазних режима рада клима коморе. Предвиђена је и посета изложби термотехнике у оквиру конгреса КГХ или фабрици која се бави производњом ореме за климатизацију.

Да би студент похађао предмет неопходно је да има положен испит из предмета: Основе технике климатизације.

Изводи са предавања: М. Тодоровић, А. Сретеновић

укупан фонд часова: 75

ново градиво: 20
разрада и примери (рекапитулација): 10

аудиторне вежбе: 10
лабораторијске вежбе: 5
рачунски задаци: 0
семинарски рад: 0
пројекат: 15
консултације: 0
дискусија/радионица: 0
студијски истраживачки рад: 0

преглед и оцена рачунских задатака: 0
преглед и оцена лабораторијских извештаја: 0
преглед и оцена семинарских радова: 0
преглед и оцена пројекта: 5
колоквијум са оцењивањем: 5
тест са оцењивањем: 0
завршни испит: 5

активност у току предавања: 0
тест/колоквијум: 30
лабораторијска вежбања: 0
рачунски задаци: 0
семинарски рад: 0
пројекат: 20
завршни испит: 50
услов за излазак на испит (потребан број поена): 21

ASHRAE Handbook of Fundamentals, Atlanta, Georgia, 2009; Recknagel, Sprenger, Schramek, Čeperković: Grejanje i Klimatizacija, Interklima, Vrnjačka Banja, 2012; Б. Тодоровић: Климатизација, Савез Машинских и Електро Инжењера и Техничара Србије, Београд, 2009. ;