На Машинском факултету у Београду постоје два акредитована студијска програма мастер академских студија:
Право уписа на мастер академске студије имају студенти са завршеним основним академским студијама. Студенти који имају завршене oсновне струковне студије уписују oсновне академске студије (немају право директног уписа мастер академских студија).
Детаљи везани за услове уписа на поједине студијске програме се објављују у Конкурсу који расписује Универзитет у Београду.
Редослед кандидата за упис у прву годину мастер академских студија утврђује се на основу просечне оцене остварене на основним студијама.
На Мастер академским студијама – Машинско инжењерство студент при упису студија обавезно бира изборни модул. На Машинском факултету у Београду постоји могућност студирања на једном од 21 модула на Мастер академским студијама – Машинско инжењерство:
Минимални број студената за изборни модул износи 5 (при упису, док у З. семестру нема минимума), а максимални број је дефинисан у Информатору за упис на мастер академске студије. На изборне предмете у свим семестрима примењује се критеријум од најмање 5 пријављених студената да би се настава обављала.
Основни циљ студијског програма Мастер академске студије – Машинско инжењерство је школовање мастер инжењера машинства који поседују теоријска знања и практичне вештине за рад у индустрији, привреди и ванпривреди, који својим радом као лидери у области машинског инжењерства треба да обезбеде стални развој и напредак својих радних окружења уз пренос знања и вештина, као и развој сопствених компетенција кроз целоживотно учење. Основни циљ овог студијског програма јасно је одређен и реализује се кроз наставне делатности у процесу образовања квалитетног инжењерског кадра (мастер инжењера машинства) у области машинског инжењерства.
По завршетку студијског програма Мастер академске студије - Mашинско инжењерство, мастер инжењери машинства стичу бројне опште и предметно-специфичне компетенције и способни су да:
Поред наведених општих компетенција у оквиру мастер академских студија, мастер инжењери машинства стичу и компетенције:
Детаљне информације о Мастер студијама на Машинском факултету можете прочитати у Водичу кроз академске студије.
Списак свих предмета на Мастер студијама, са додатним информацијам о предмету (исходи, садржај, циљ…) налази се у Књизи предмета.
Предмет « Стручна пракса М » организују носиоци модула. Студент « Стручну праксу М » треба да обави и положи пре пријављивања Мастер (M.Sc.) рада.
«Мастер (M.Sc.) рад» узима се код наставника или обавезних предмета модула, или изборних предмета које је студент током студија положио, при чему носиоци модула одређују листу могућих предмета. Мастер рад мора да садржи бар две од следећих области: материјал о проученој и обрађеној теми, сопствени нумерички прорачун, сопствени експериментални рад и/или сопствено пројектовање. Одбрана рада не може да се обави док се не положе сви испити.
На дипломи која се стиче завршетком Мастер академских студија – Машинско инжењерство писаће академски назив МАСТЕР ИНЖЕЊЕР МАШИНСТВА (скраћено маст.инж.маш.). У Додатку дипломе даје се списак одслушаних и положених предмета и уз титулу се обавезно додаје повлака и назив усмерености коју је студент остварио избором одређеног модула. У међународним односима ова титула одговара титули Master of Science (M.Sc. – на латинском Magister Scientiæ).
Универзитет у Београду – Машински факултет и Универзитет у Београду – Математички факултет заједнички изводе мултидисциплинарни студијски програм мастер академских студија под називом Индустрија 4.0, при чему је носилац програма Машински факултет.
Студијски програм Мастер академске студије Индустрија 4.0 представља мултидисциплинарни програм намењен образовању нове генерације инжењера који поседују знања, вештине и компетенције неопходне за имплементацију савремених технологија које доноси четврта индустријска револуција – Индустрија 4.0.
Основни циљ студијског програма МАС Индустрија 4.0 је образовање нове генерације инжењера који поседују мултидисциплинарне компетенције и вештине у области машинског инжењерства и рачунарских наука које су неопходне за развој и имплементацију производних система у складу са концептом Индустрија 4.0, како би се омогућила ефикасна производња производа прилагођених купцу уз високу варијабилност производње и благовремено укључење Србије у промене и бенефите које четврта индустријска револуција носи.
Савладавањем студијског програма студенти стичу следеће опште и трансферабилне компетенције и вештине да:
Савладавањем студијског програма студенти стичу следеће предметно-специфичне способности:
Час. нед. | 1. година | 2. година | ||
1. | 2. | 3. | 4. | |
1 |
|
Пројектовање пословних модела у Индустрији 4.0
|
Интерфејси за интероперабилност система за Индустрију 4.0
|
Изборни предмет 4.1 |
2 | ||||
3 | ||||
4 | ||||
5 | ||||
6 | ||||
7 |
Савремени менаџмент и мрежна организација предузећа
|
Машинско учење интелигентних роботских система
|
Изборни предмет 3.2 |
|
8 | ||||
9 | ||||
10 | ||||
11 | ||||
12 | ||||
13 |
Статистика за аутоматску анализу података
|
|
Изборни предмет 3.3 | |
14 | ||||
15 | ||||
16 |
Мастер рад - истраживање и израда
|
|||
17 | ||||
18 | ||||
19 |
Роботика и вештачка интелигенција
|
Изборни предмет 2.4 | Изборни предмет 3.4 | |
20 | ||||
21 | ||||
22 | ||||
23 | ||||
24 | ||||
25 |
Алгоритми и структуре података
|
Изборни предмет 2.5 |
|
|
26 | ||||
27 | ||||
28 |
|
|||
29 | ||||
30 |
На почетку сваке године студент бира предмете, које жели да слуша и полаже током те године студија. За сваки семестар, као и за сваку позицију предмета у семестру постоји посебна изборна листа. Притом, морају да се имају у виду следећи услови: сви изборни предмети на листи за једну позицију су у међусобној конкуренцији и студент може да бира само један од њих. Настава на изборном предмету се обавља ако је за предмет пријављенo најмање 5 студената. Предност избора одређеног предмета код неког предавача имају студенти са већом просечном оценом.
Посебну додату вредност програму дају две струче праксе. Први део праксе (Пракса, 1. део) се обавља током читавог семестра један дан у седмици у укупном трајању од 15 дана, док се други део праксе (Пракса, 2. део) обавља у четвртом семестру у укупном трајању од 40 радних дана. Више од 20 компанија препознало је потенцијале предложеног студијског програма и подржале су овај програм кроз давање изјаве о намерама да се код њих реализује студентска пракса.
«Мастер (M.Sc.) рад» се узима код наставника обавезних предмета или изборних предмета које је студент током студија положио. Мастер рад мора да садржи бар две од следећих области: материјал о проученој и обрађеној теми, сопствени нумерички прорачун, сопствени експериментални рад и/или сопствено пројектовање. Одбрана мастер рада не може да се обави док се не положе сви испити. Курикулумом је предвиђено да Мастер рад представља резултат практичног истраживања и уско је повезан са праксом; извршава се под заједничким надзором ментора мастер рада и ментора код послодавца.
На дипломи која се стиче завршетком Мастер академских студија – Индустрија 4.0 писаће стечен академски назив МАСТЕР ИНЖЕЊЕР МАШИНСТВА - ИНФОРМАТИЧАР (скраћено маст.инж.маш.инф.). У међународним односима ова титула одговара титули Master of Science (M.Sc. – на латинском Magister Scientiæ).
Универзитет у Београду, Машински факултет
Краљице Марије 16, 11120 Београд 35
тел. (+381 11) 3302-200, факс 3370364
mf@mas.bg.ac.rs